Izlaganje našeg mozga novim vrstama stimulusa — bilo da učimo da plivamo, slikamo ili rešavamo ukrštenicu — pomaže da mozak bude jak i zdraviji u poznijim godinama.

Istraživanje koje je pratilo odrasle koji su proveli tri meseca učeći komplikovane stvari, uključujući šivenje i digitalnu fotografiju, pokazalo je da su učesnici koji su se bavili “kognitivno zahtevnim, novim aktivnostima” poboljšali svoju funkciju pamćenja, prenosi portal Marte Stujart.

– Ako radimo nove stvari, naše moždane veze nastavljaju da se razvijaju. To znači vežbanje mozga jer to je mišić koji se mora vežbati, kao i svaki mišić — kaže profesorka psihologije Univerziteta Merilend na globalnom kampusu Diane Finlei.

Kontinuirane društvene interakcije i osećaj zajedništva takođe su povezani sa pozitivnim zdravstvenim ishodima u svakom uzrastu, ali može biti posebno teško održavati ih kod starijih osoba koje su otišle ​​u penziju, preselili se u novi kraj grada ili novi grad da bi bili bliže deci ili su izgubili supružnika ili partnera.

Foto: Pixabay/riyan_hidayart

Prema istraživanjima iz 2020. godine „rizik od prerane smrtnosti zbog nedostatka društvene povezanosti je uporediv sa rizikom od nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti, zloupotrebe alkohola i pušenja”.

Pronalaženje načina za kombinovanje novog učenja sa kontinuiranom socijalizacijom ima i druge prednosti: možete poboljšati svoje fizičko zdravlje bavljenjem sportom, poboljšati raspoloženje tako što ćete se posvetiti aktivnostima na otvorenom i uneti više radosti u svoj život tako što ćete proširiti spisak aktivnosti koje su vama privlačne i zanimljive i smatrate da će vas u potpunosti ispuniti.

Društveni hobiji su jedna vrsta ležerne zabave koja obezbeđuje zanimljive i kvalitetne interakcije sa drugim ljudima jer se stvara atmosfera u kojoj ljudi mogu udobno da se okupe da uče i razvijaju nove veštine dok uživaju u razgovoru i povezivanju. Umesto da samo stojite unaokolo i nespretno pokušavate da ćaskate, društveni hobiji olakšavaju ležernije, slobodnije razgovore dok se fokusirate na zadatak koji vam je pri ruci.

Foto: Shutterstock

Postavite sebi ova četiri pitanja da biste suzili listu potencijalnih novih hobija kojima možete da se bavite u grupi.

Koja su mi interesovanja

Ako izaberete novi hobi na osnovu nečega u čemu ste već dobri npr. dajete časove italijanskog kada već govorite italijanski ili pravljenje hleba kada ste već strastveni pekar — možda baš i nećete dobiti čitav niz prednosti za jačanje mozga. Ali svakako, čak i nešto slično onome što već radite ili imate sklonosti za to je bolje nego ne baviti se ničim novim.

Koliko znači podrška u grupi

Veoma mali broj ljudi se oseća zaista prijatno kada uđu u novu situaciju, ali “gurajući” se da se pridružite grupi obezbeđuje vam dobar sistem podrške koji vam je neophodan na početku dok konjugujete francuske glagole, usavršavate svoje uumba pokrete, učite vez, borite se s ručnim radovima ili putujete kroz stranu zemlju…

– Ako ćete probati nešto novo, možda nećete biti najbolji u tom, ali jednostavno ne morate da brinete o tome. Što više radite stvari koje vas ispunjavaju, generalno će vam biti lakše – dodaje profesorka Finli.

Koliko vremena želim da posvetim hobiju

Ako ne želite da provodite sate svake nedelje vežbajući novu veštinu da biste zaista postali vešti, onda izaberite nešto više sa „niskim ulozima“. Isprobajte jednokratni čas veštine sečenja kuhinjskim noževima umesto nedeljne sesije pravljenja peciva; jednom mesečno grupna putovanja na obližnja istorijska mesta umesto sveobuhvatne serije predavanja ili opuštenu sportsku ligu umesto takmičarskog trčanja.

Šta je moj fokus

Uključivanje u novi hobi zajedno sa grupom ljudi koje već poznajete ima koristi za introverte, zatvorenije osobe, ali ako zamolite prijatelja ili člana porodice da vam se pridruži u vašem novom poduhvatu, prvo se prethodno uverite da li to radite zaista zbog učenja nove veštine ili je u pitanju druženje sa tim prijateljem. Na primer, čas ukrašavanja torti pruža opuštenu atmosferu za ćaskanje sa starim prijateljima uz usavršavanje pravljenja fondana ili prazničnih kolačića, ali druge aktivnosti kao projekcije klasičnih filmova, razgovori u umetničkoj galeriji, serija predavanja — zahtevaju više pažnje, mirnije atmosfere i manje druženja.

Foto: Pixabay.com

Nekoliko saveta

Ukoliko ste neodlučni u izboru hobija ili vas interesuje veliki broj raznovrsnih stvari, pokušaćemo da vam olakšamo izbor sa nekoliko predloga: učenje jezika, pohađanje radionica ručnih radova, seminari ili konferencije na razne teme, časovi joge, časovi plesa, literarne radionice, stolarstvo. A možda vam više leže aktivnosti na otvorenom poput planinarenja, uređenje dvorišta i javnih površina, posmatranje ptica, fitnes, biciklizam.

Za zatvorenije osobe predlog su hobiji popout šaha, individulana putovanja, posete bioskopu, meditacija, odlazak u muzeje i na razne izložbe.

Imati hobi ne znači uvek potrošiti mnogo novca na to, naprotiv, postoji mnogo jeftinih ili besplatnih društvenih hobija kojima se možete posvetiti: volontiranje, biblioteka, potraga za skrivenim stvarima (nije greška, mnogi vole da se bave ovim u prirodi, i deca i odrasli, nešto poput igre skriveno blago).

Da rezimiramo:

• Ako uživate u učenju novih stvari, razmislite o časovima plesa, akro jogi, kursevima jezika ili pohađanju radionica.
• Ako volite prirodu, planinarenje, baštovanstvo u zajednici, klubovi za posmatranje ptica ili festivali mogu biti vaš izbor.
• Ako nemate mnogo novca, pokušajte da volontirate, pridružite se klubu za knjige ili potrazi sa skrivenim stvarima sa prijateljem.
• Ako ste atletičar, klub za trčanje, liga za odrasle ili fitnes klasa. 
• Ako ste introvert, solo putovanja, filmske večeri, grupe za meditaciju i muzeji mogu biti sjajni načini za druženje bez tolikog naglaska na razgovoru.
• Ako želite da budete kreativni, prijavite se za grupne časove kuvanja, klub za šivenje, otvoreni mikrofon ili časove umetnosti.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).